Kada je 1838. godine počela izgradnja jednog povećeg školskog zdanja‚ bio je to prvi nagoveštaj ozbiljnijeg interesovanja užičkih zanatlija i trgovaca za razvoj školstva u gradu. Dvorazredna Polugimnazija u Užicu radila je samo tri godine, 15. septembra 1842.godine premeštena je dekretom u Čačak.

Naredne dvadeset i tri godine Užičani su morali da se bore za ponovno otvaranje gimnazije i 9. juna 1865.godine obnovljen je ukaz o otvaranju dvorazredne Gimnazijske realke. Prvi razred je upisan 1865/66. godine. Period od 1862. do 1880.godine predstavljao je “zlatno doba” Užica, što je 1874. godine svakako uticalo na odluku ministra prosvete da se u Užicu dvorazredna Gimnazijska realka pretvori u Polugimnaziju.Već 1881.godine ona je prerasla u potpunu Realnu gimnaziju.

U užičkoj Realki predavali su Ljubomir Stojanović, državnik, političar i filolog, Ljuba Davidović, ministar prosvete i predsednik Vlade, Nastas Petrović, jedan od prvaka Narodne radikalne stranke, vajar Simeon Roksandić, filozof i pisac Miloš Perović, Dragiša M. Đurić, profesor Beogradskog univerziteta i mnogi drugi.

Zgrada Užičke gimnazije je građena u stilu akademskog realizma – akademizma.