Zlakusa
Zlakusa je selo koje ima dušu i kolorit, tradiciju i budućnost, istoriju i mladost. Privlači čistim vazduhom, očuvanom prirodom, šumama sa dobrim prinosima ukusnih pečuraka, livadama punim jagodica i lekovitog bilja, sa petnaestak ribnjaka sa pastrmkama duž rečice Petnice.
Ovde se može uživati šetajući markiranom kružnom stazom oko Zlakuse, koja kreće od Etno parka «Terzića avlije», a spaja ribnjake, stare vodenice i par prelepih vodopada na Petnici i Potpećku pećinu, kroz predivne pejzaže, proplanke, šume i livade spušta sa druge strane sela na početnu tačku.
U Zlakusi se u svako doba godine može po najpovoljnijim cenama kupiti tzv. srpski Cepter, tj. zlakuško zemljano posuđe koje je čuveno po svom kvalitetu i nezaobilazni je deo ponude na seoskim vašarima, saborima, sajmovima i etno-radnjama.
Zlakusa je poznata kao selo grnčara, jer se veliki broj domaćinstava bavi ovim starim zanatom, ne dozvoljavajući da ode u zaborav. I ne samo kupiti, već i videti na licu mesta kako se posude prave, tj. «grade» od gline pomešane sa vezivnim materijalom od mlevenog kalcita tj. «vrste». U Zlakusu je lepo doći u proleće kada se budi priroda, lista šuma, cveta poljsko cveće.
Leti, pobeći od gradske vrućine i gužve, kada na plantažama sazru maline i kupine, ili u voćnjacima šljive, kada se na sve strane širi miris pokošene trave, kada se u Etno parku «Terzića avlija» održava Sabor izvornog stvaralaštva poznat pod nazivom «Zlakusa u pesmi i igri», kada se u avgustu sjate umetnici iz celog sveta na Međunarodnu koloniju umetničke keramike, u organizaciji udruženja Keramika – Zlakusa, pod rukovodstvom akademskog slikara Sofije Bunardžić.
U jesen, kada šume dobiju zlatnu boju, kada su voćnjaci puni crvenih jabuka, kada se održava kulturno-umetnička manifestacija «Jesen u Zlakusi», grnčarska i likovna kolonija, takmičenje u spremanju tradicionalnih narodnih jela u zlakuškim loncima, dani folklora.
U zimu, kada je sve prekriveno velikim snegom kao u nekoj bajci, kada su putevi puni dece sa sankama i drugim rekvizitima za zimske zanimacije na snegu.
Gore, iznad Zlakuse, u obližnjem brdu izdaleka se vidi veliki otvor. To je ulaz u čuvenu Potpećku pećinu, najznačajniji speleološki objekat zapadne Srbije. Ona je, pišu stručnjaci, monumentalni spomenik prirode, sa najvišim ulazom na Balkanu, visokim oko 50 metara. Odavno uređena i otvorena za posetioce ima osvetljene staze duge preko 500 metara. Prebogata je pećinskim nakitom, zanimljiva za svakog ko pohodi ovaj kraj. Iz Potpećke pećine ističe kao biser čista reka Petnica. Preduzimljivi stanovnici sela Potpeća napravili su na njenom kratkom toku mnoštvo ribnjaka kvalitetne pastrmke. Pregradili reku i stvorili bazene u kojima se cele godine ribe praćakaju, pravu blagodet za čitav kraj. A kraj ribnjaka, zarad turizma, uredili stare vodenice i valjarice, lepo opremili domaćinstva da oni koji sve ovo hoće da dožive imaju gde da se smeste. A kad su tu, i da probaju prženu pastrmku, tek izvađenu iz reke, koju Potpećanke najbolje pripremaju.
U obližnjem Potočanju je i jedan neobičan davnašnji kameni most, na rečici Derventi. Kažu da je star mnogo vekova, zovu ga i rimski i turski most, kako kad. A selo Krvavci odvajkada je znano po sjajnim trubačima, narodnim samoukim majstorima limenog instrumenta, koji su svojim umećem decenijama davali pečat Dragačevskom saboru u Guči. Ovde i u Zlakusi pojedine porodice pročule su se po sviranju trube: Ostojići, Babići, Stanimirovići. Malo poljoprivrede za užičku pijacu, malo trube za veselja i sabore, a u novije vreme i domaćinstvo ljubiteljima seoskog turizma – i život teče kao reka Đetinja…